Primena zakona može biti kompleksna i važno je naći validne odgovore na kompleksna. Ovde možete naći odgovor na najčešće postavljana pitanja poslodavaca.
Da li stranac može da boravi u Srbiji manje od polovine vremena na koje mu je odobrena jedinstvena dozvola za boravak i rad?
Prilikom razmatranja pomenute pravne situacije, potrebno je imati u vidu da zahtev za produženje privremenog boravka, odnosno jedinstvene dozvole za boravak i rad može biti odbijen ukoliko prethodni boravak u Republici Srbiji nije korišćen u svrhu zbog koga mu je i odobren.
Naime, Zakonom o strancima propisano je da je stranac dužan da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom zbog koje mu je boravak odobren. Takođe, istim zakonom propisano je i da je stranac kome je izdata jedinstvena dozvola, dužan da boravi u skladu sa osnovom za koju mu je izdata. Istovremeno, pomenuti zakon u svojim kaznenim odredbama propisuje i prekršaj za kršenje pomenutih odredaba.
Dakle, kada je u pitanju odsustvo iz zemlje stranca kome je odobrena jedinstvena dozvola, potrebno je voditi računa da stranac prilikom izlaska iz Republike Srbije za vreme trajanja odobrene jedinstvene dozvole, podleže propisima kojima se uređuju uslovi za kretanje i boravak stranaca. Navedeno je od značaja s obzirom da se može postaviti pitanje opravdanosti da se strancu, koji i ne boravi u Republici Srbiji, kasnije produži jedinstvena dozvola.
Svakako, u postupku pokrenutom po zahtevu za produženje jedinstvene dozvole, utvrđuje se osnovanost svakog pojedinačnog zahteva, uključujući i postojanje opravdanosti razloga za odsustvo iz zemlje.
Za potrebe podnošenja zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad, šta se podrazumeva pod formom elektronskog dokumenta u originalu ili u formi digitalizovanog dokumenta?
Pojmovi elektronskog dokumenta i digitalizovanog dokumenta, definisani su Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.
S tim u vezi, elektronski dokument predstavljao bi skup odgovarajućih podataka, koji su izvorno nastali u elektronskom obliku.
S druge strane, kada se govori o digitalizovanom dokumentu, pod time se podrazumeva dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenata, odnosno dokument koji je nastao konverzijom dokumenta iz oblika koji nije elektronski u elektronski oblik (npr. skenirani dokument, u PDF formatu).
Na koji način se digitalizuje dokument prema Pravilniku o dozvolama za rad?
Danom početka primene Pravilnika o izdavanju jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad stranca prestao je da važi Pravilnik o dozvolama za rad.
Međutim, prelaznim i završnim odredbama propisano je da stranac kome je u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene novog pravilnika odobren privremeni boravak, radnu dozvolu pribavlja u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme odobrenja privremenog boravka.
S obzirom na navedeno, u opisanoj situaciji poslodavac će biti u obavezi da podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad, u skladu sa Pravilnikom o dozvolama za rad („Službeni glasnik RS”, br. 63/18 i 56/19) koji je važio u vreme odobrenog privremenog boravka.
Kako postupak izdavanja dozvole za rad nije bio digitalizovan, to Pravilnik o dozvolama za rad nije propisivao digitalizaciju dokumentacije.
Ko ima obavezu čuvanja originalnog dokumenta u papiru i digitalizovanog dokumenta (podnosilac zahteva ili poslodavac) i na koji period?
Zakon o zapošljavanju stranaca definiše pojam poslodavca kao pravno ili fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, kao i ogranak i predstavništvo stranog poslodavca registrovan za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, kod koga je stranac zaposlen, odnosno radno angažovan, odnosno upućen na privremeni rad u Republiku Srbiju.
Odredbom člana 9. stav 6. pomenutog zakona propisano je da poslodavac čuva dokaze o ispunjavanju uslova za zapošljavanje, odnosno privremeno zapošljavanje stranca.
Dakle, obavezu čuvanja dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost uslova za radno angažovanje stranca ima poslodavac i u situaciji kada je podnosilac zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole stranac.
Istovremeno se ističe primera radi, da je pojedine dokaze, kao što je ugovor o radu, dovoljno čuvati u sedištu poslodavca. S druge strane, ukoliko stranac radi u prostorijama van sedišta poslodavca, pojedine dokaze poželjno je čuvati i u tim prostorijama, kao npr. Obrazac 06 – Evidencija o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad, koji je propisan Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, br. 62/07 i 102/15).
U situaciji kada je podnosilac zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za rad i boravak agencija za privremeno zapošljavanje, ko podnosi zahtev za sprovođenje testa tržišta rada – agencija za privremeno zapošljavanje ili poslodavac korisnik?
Zahtev za sprovođenje testa tržišta rada, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca, podnosi poslodavac ili pravno ili fizičko lice, ovlašćeno do strane poslodavca. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu kao i činjenicu da stranac zasniva radni odnos sa agencijom, a ne sa poslodavcem korisnikom, to se test tržišta rada sprovodi na osnovu zahteva agencije za privremeno zapošljavanje.
Da li postoje neke obaveze poslodavca prema upućenom strancu za koga, u skladu sa izuzetkom propisanim Zakonom o zapošljavanju stranaca, nije potrebno pribaviti jedinstvenu dozvolu?
Zakonom o zapošljavanju stranaca propisano je da stranac čiji boravak u Republici Srbiji ne traje duže od 90 dana u periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska , odnosno duže od propisanog perioda boravka u skladu sa međunarodnim ugovorom, ostvaruje pravo na rad u Republici Srbiji u navedenom periodu bez izdate jedinstvene dozvole, i to stranac koji je upućeno lice koje u Republici Srbiji izvodi radove na osnovu ugovora o nabavci robe, nabavci ili zakupu mašina ili opreme njene isporuke, instaliranja, montaže, opravke ili obučavanja za rad na tim mašinama ili opremi.
Dakle, da bi se primenio izuzetak od obaveze pribavljanja jedinstvene dozvole za boravak i rad, potrebno je da postoji ugovor između stranog poslodavca (kod koga je stranac koji se upućuje radno angažovan) i domaćeg privrednog subjekta kome se pruža usluga isporuke, instalacije, montaže, opravke ili obučavanja za rad na opremi, kao i da boravak stranca, koji se upućuje u Republiku Srbiju, ne traje duže od 90 dana u periodu od 180 dana, računajući od dana prvog ulaska.
S druge strane, važno je naglasiti da i pored propisanog izuzetka od obaveze pribavljanja jedinstvene dozvole, navedeno ne isključuje obavezu domaćeg privrednog subjekta od primene svih propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu, bez obzira na period boravka stranca i njegov status kao upućenog lica.
Na vrh