Страни држављани који улазе у Републику Србију могу без ограничења да уносе ефективни страни новац у земљу, с тим што су дужни да износ стране ефективе који прелази износ утврђен законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, тј. износ преко 10.000 евра (по особи) односно противвредност овог износа у другој страној валути, пријаве надлежном царинском органу приликом преласка државне границе, а који о пријављеним средствима издаје потврду.
Нерезидентима се саветује да наведену потврду о пријављеним средствима чувају, будући да, уколико унета средства касније желе да изнесу из земље, то могу да учине само уз презентовање ове потврде царинским органима, чиме се доказује да су претходно наведена средства пријавили приликом уласка у Републику Србију. Надлежни царински орган поништава ову потврду приликом њиховог првог изласка из земље. Наведена потврда је неопходна и уколико нерезидент жели да уплати та средства на рачун у банци.
Такође, нерезидент – физичко лице може износити из Републике Србије ефективни страни новац изнад 10.000 евра уколико је ова средства подигао с девизног рачуна код банке у Републици – на основу потврде домаће банке, односно уколико је ова средства претходно уплатио уз приложену царинску потврду или стекао продајом динара добијених претходним коришћењем платне картице у Републици – на основу потврде мењача.
Важно је нагласити да уколико приликом изласка из земље нерезиденти – физичка лица не поседују наведене потврде, надлежни царински органи могу од ових лица привремено одузети средства у износу већем од 10.000 евра, уз издавање одговарајуће потврде, након чега се против ових лица покреће поступак пред надлежним судом, а који поред новчане казне овим лицима може изрећи и меру делимичног или потпуног одузимања предметних средстава.
Пренос ефективног страног новца из иностранства и у иностранство регулисан је Законом о девизном пословању и Одлуком о условима за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства („Службени гласник РС“ бр. 67/2006, 52/2008 и 18/2009).
