Примена закона може бити комплексна и важно је наћи валидне одговоре на комплексна. Овде можете наћи одговор на најчешће постављана питања послодаваца.

Да ли странац може да борави у Србији мање од половине времена на које му је одобрена јединствена дозвола за боравак и рад?

• Приликом разматрања поменуте правне ситуације, потребно је имати у виду да захтев за продужење привременог боравка, односно јединствене дозволе за боравак и рад може бити одбијен уколико претходни боравак у Републици Србији није коришћен у сврху због кога му је и одобрен.

  Наиме, Законом о странцима прописано је да је странац дужан да у Републици Србији борави у складу са основом због које му је боравак одобрен. Такође, истим законом прописано је и да је странац коме је издата јединствена дозвола, дужан да борави у складу са основом за коју му је издата. Истовремено, поменути закон у својим казненим одредбама прописује и прекршај за кршење поменутих одредаба.

  Дакле, када је у питању одсуство из земље странца коме је одобрена јединствена дозвола, потребно је водити рачуна да странац приликом изласка из Републике Србије за време трајања одобрене јединствене дозволе, подлеже прописима којима се уређују услови за кретање и боравак странаца. Наведено је од значаја с обзиром да се може поставити питање оправданости да се странцу, који и не борави у Републици Србији, касније продужи јединствена дозвола.

  Свакако, у поступку покренутом по захтеву за продужење јединствене дозволе, утврђује се основаност сваког појединачног захтева, укључујући и постојање оправданости разлога за одсуство из земље.

За потребе подношења захтева за издавање јединствене дозволе за боравак и рад, шта се подразумева под формом електронског документа у оригиналу или у форми дигитализованог документа?

• Појмови електронског документа и дигитализованог документа, дефинисани су Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању.

  С тим у вези, електронски документ представљао би скуп одговарајућих података, који су изворно настали у електронском облику.

  С друге стране, када се говори о дигитализованом документу, под тиме се подразумева документ који је настао дигитализацијом изворног докумената, односно документ који је настао конверзијом документа из облика који није електронски у електронски облик (нпр. скенирани документ, у ПДФ формату).

На који начин се дигитализује документ према Правилнику о дозволама за рад?

• Даном почетка примене Правилника о издавању јединствене дозволе за привремени боравак и рад странца престао је да важи Правилник о дозволама за рад.

  Међутим, прелазним и завршним одредбама прописано је да странац коме је у складу са прописима који су били на снази до почетка примене новог правилника одобрен привремени боравак, радну дозволу прибавља у складу са прописима који су били на снази у време одобрења привременог боравка.

  С обзиром на наведено, у описаној ситуацији послодавац ће бити у обавези да поднесе захтев за издавање дозволе за рад, у складу са Правилником о дозволама за рад („Службени гласник РС”, бр. 63/18 и 56/19) који је важио у време одобреног привременог боравка.

  Како поступак издавања дозволе за рад није био дигитализован, то Правилник о дозволама за рад није прописивао дигитализацију документације.

Ко има обавезу чувања оригиналног документа у папиру и дигитализованог документа (подносилац захтева или послодавац) и на који период?

• Закон о запошљавању странаца дефинише појам послодавца као правно или физичко лице регистровано за обављање делатности у Републици Србији, као и огранак и представништво страног послодавца регистрован за обављање делатности у Републици Србији, код кога је странац запослен, односно радно ангажован, односно упућен на привремени рад у Републику Србију.

  Одредбом члана 9. став 6. поменутог закона прописано је да послодавац чува доказе о испуњавању услова за запошљавање, односно привремено запошљавање странца.

  Дакле, обавезу чувања документације којом се доказује испуњеност услова за радно ангажовање странца има послодавац и у ситуацији када је подносилац захтева за издавање јединствене дозволе странац.

  Истовремено се истиче примера ради, да је поједине доказе, као што је уговор о раду, довољно чувати у седишту послодавца. С друге стране, уколико странац ради у просторијама ван седишта послодавца, поједине доказе пожељно је чувати и у тим просторијама, као нпр. Образац 06 – Евиденција о запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад, који је прописан Правилником о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду („Службени гласник РС”, бр. 62/07 и 102/15).

У ситуацији када је подносилац захтева за издавање јединствене дозволе за рад и боравак агенција за привремено запошљавање, ко подноси захтев за спровођење теста тржишта рада – агенција за привремено запошљавање или послодавац корисник?

• Захтев за спровођење теста тржишта рада, у складу са Законом о запошљавању странаца, подноси послодавац или правно или физичко лице, овлашћено до стране послодавца. Имајући у виду наведену законску одредбу као и чињеницу да странац заснива радни однос са агенцијом, а не са послодавцем корисником, то се тест тржишта рада спроводи на основу захтева агенције за привремено запошљавање.

Да ли постоје неке обавезе послодавца према упућеном странцу за кога, у складу са изузетком прописаним Законом о запошљавању странаца, није потребно прибавити јединствену дозволу?

• Законом о запошљавању странаца прописано је да странац чији боравак у Републици Србији не траје дуже од 90 дана у периоду од 180 дана, рачунајући од дана првог уласка , односно дуже од прописаног периода боравка у складу са међународним уговором, остварује право на рад у Републици Србији у наведеном периоду без издате јединствене дозволе, и то странац који је упућено лице које у Републици Србији изводи радове на основу уговора о набавци робе, набавци или закупу машина или опреме њене испоруке, инсталирања, монтаже, оправке или обучавања за рад на тим машинама или опреми.

  Дакле, да би се применио изузетак од обавезе прибављања јединствене дозволе за боравак и рад, потребно је да постоји уговор између страног послодавца (код кога је странац који се упућује радно ангажован) и домаћег привредног субјекта коме се пружа услуга испоруке, инсталације, монтаже, оправке или обучавања за рад на опреми, као и да боравак странца, који се упућује у Републику Србију, не траје дуже од 90 дана у периоду од 180 дана, рачунајући од дана првог уласка.

  С друге стране, важно је нагласити да и поред прописаног изузетка од обавезе прибављања јединствене дозволе, наведено не искључује обавезу домаћег привредног субјекта од примене свих прописаних мера безбедности и здравља на раду, без обзира на период боравка странца и његов статус као упућеног лица.