Баланс између времена за рад и квалитетног одмора је потреба савременог човека. Србија је земља која кроз неколико круцијалних аспеката чини да живот њених грађана буде у равнотежи. Због те чињенице Србија привлачи све већи број странаца. А овај тренд није само приметан код туриста, већ и код оних који желе да се привремено или чак трајно доселе у Србију. Такође, у последње време имамо све више повратника из дијаспоре - оних који су се пре више деценија одселили. У овом чланку истражујемо шта све подразумева балансирани начин живота у Србији и шта можете очекивати ако се одлучите да дођете у Србију.
Србија се поноси својом дугом традицијом и културом која се негује и преноси кроз генерације. Слободно можемо рећи да значајан део српске културе произлази из нашег односа према животу, људима и дружењу. У Србији се рад високо вреднује, али је фокус на квалитетно проведеном времену намењеном за одмор једнако важан, ако не и важнији од самог рада. Традиционално, Срби су дружељубив народ који највећи део свог времена проводи са својим породицама, пријатељима и познаницима. Култура заједничког обележавања битних датума је широко распрострањена. Било да су у питању венчања, рођендани, верски или државни празници, овакви догађаји су по правилу раскошни и окупљају велике групе људи. Упечаљив мотив српског фолклора су и славе, светковине којим породице, у кругу пријатеља и рођака обележавају дан свог свеца - заштитника. Такође, свакодневна, неформална дружења су неизоставан чинилац живота људи са овим простора, било да је у питању викенд или радни дан.
Закон о раду у Србији прописује минимум 20 дана предвиђених за одмор запослених лица. Битно је напоменути да многе компаније колективним уговорима прописују и додатне дане за одмор. Број дана одмора може да расте у зависности од неколико фактора као што су: дужина радног стажа, стручна спрема, сложеност послова или број деце запосленог. Такође, све више се, нарочито у компанијама из области информационих технологија, упражњава пракса неограничених одмора. Поред загарантованог одмора, у Србији постоји значајан број нерадних дана током државних и верских празника. Списак свих нерадних дана за текућу годину можете пронаћи овде.
Сви запослени у Србији остварују право на плаћено боловање у односу од мимимум 65% од просечне плате у претходна три месеца. Србија такође има једне од најповољнијих одредаба закона у свету за труднице и породиље. Трудничко боловање одобрава изабрани лекар у случају компликваних трудноћа на које би рад могао да има штетан ефекат. Током трудничког боловања запослене труднице добијају новчану надокнаду о трошку државе. Породиљско одсуство заједно са одсуством намењеним за негу детета траје годину дана и у потпуности је плаћено. За треће и свако наредно дете мајке добијају две године боловања. Треба напоменути да закон у Србији дозвољава и очевима да користе породиљско одсуство.
Трећи фактор који утиче на благостање живота у Србији проистиче из садржајности и доступности. Србија се територијално може сматрати малом земљом. Добра путна мрежа омогућава да са крајњег севера до јужне границе путујете свега пет сати аутопутем. Посебно су добро лоцирани највећи градови, Београд и Нови Сад који својим становницима пружају обиље разноврсног и квалитетног садржаја како унутар самих тих градова тако и у радијусу од два сата вожње аутомобилом. Живот у мањим градовима, варошима и селима такође пружа доста предности. Добијате све предности малих средина као што су мир, тишина и једноставност а истовремено сте врло близу великих градова што ће задовољити неке друге ваше потребе.
Било да вас интересују богата културна понуда, истраживање гастрономских тајни, упознавање домаће културне баштине или пак само одмор и повезивање са природом, у Србији ћете наћи обиље садржаја који позитивно утиче на квалитет живота. За детаљно упознавање са чарима Србије која су вам надомак руке предлажемо посету сајту Туристичке орагнизације Србије.
Како је у 21. веку време постало драгоценији ресурс него икад у историји, тако се и наметнула потреба његовом уштедом. Србија се може похвалити завидно високим нивоом дигитализације јавних и приватних услуга. Ове промене су скратиле број бирокрастких корака, поједноставиле корисничко искуство и драстично смањиле време које је грађанима неопходно да регулишу обевеза и задовоље своје потребе. Електронски сервиси попут портала за електронску идентификацију,е-Управе,е-катастра,е-пореза,Агенције за привредне регистре или нашег портала омогућавају грађанима Србије и свим њеним посетиоцима да своје драгоцено време искористе на продуктивнији и више испуњавајућ начин.
На врх
